Рођен
сам 1860. године у Таганрогу, малом лучком граду у Русији где живот тече споро и безбојно. Мој отац Павел био је
трговац мешовитом робом.
Поносио се синовима, али нас је тукао, кажњавао шибао као и шегрте. Говорио је: ,,Бијен вреди колико два небијена; после ће ми и сам рећи хвала’’. Желео је да се ми деца истакнемо и био поносан што певамо у црквеном хору. Како сам поносит по природи стидео сам се богаташа који су могли видети моје поцепане ђонове док сам клечао усред цркве. Мoја мајка била је веома нежна као и ујак који ми је испуњавао све жеље. Лепо је цртао, свирао неколико инструмената, говорио стране језике. Захваљујући њему и тетки слушао сам занимљиве приче које су ми разбуктавале машту. Отац је желео да будемо добро образовани, али и да радимо у трговини. Моја старија браћа, гимназијалци, често су изостајали тако да сам ја пазио да шегрти не краду и тачно сам знао све полице у радњи. Зими се радња није загревала требало је у њој да пишем задатке, а мастило се смрзавало. Када би се потужио оцу рекао би ми: ,, Добро се обуци па ти неће бити зима’’. Купци су стално досађивали јер је трговина била и бакалница, и крчма, и незванична апотека. Физички и психички исцрпљен у овој тесној и загушљивој трговини са прљавим подом и робом створио се терен за туберкулозу од које сам читавог живота боловао. Касније сам отишао у Москву са породицом и издржавао је пишући приче које су биле инспирисане и неким ликовима из ове крчме. Тешко детињство није ме омело да развијем велику радну способност нађем у себи велику животну снагу и достојанство. Када сам завршио студије медицине и постао лекар и писац, често сам и бесплатно по удаљеним селима лечио људе желећи да им подарим макар мрвице среће.
Поносио се синовима, али нас је тукао, кажњавао шибао као и шегрте. Говорио је: ,,Бијен вреди колико два небијена; после ће ми и сам рећи хвала’’. Желео је да се ми деца истакнемо и био поносан што певамо у црквеном хору. Како сам поносит по природи стидео сам се богаташа који су могли видети моје поцепане ђонове док сам клечао усред цркве. Мoја мајка била је веома нежна као и ујак који ми је испуњавао све жеље. Лепо је цртао, свирао неколико инструмената, говорио стране језике. Захваљујући њему и тетки слушао сам занимљиве приче које су ми разбуктавале машту. Отац је желео да будемо добро образовани, али и да радимо у трговини. Моја старија браћа, гимназијалци, често су изостајали тако да сам ја пазио да шегрти не краду и тачно сам знао све полице у радњи. Зими се радња није загревала требало је у њој да пишем задатке, а мастило се смрзавало. Када би се потужио оцу рекао би ми: ,, Добро се обуци па ти неће бити зима’’. Купци су стално досађивали јер је трговина била и бакалница, и крчма, и незванична апотека. Физички и психички исцрпљен у овој тесној и загушљивој трговини са прљавим подом и робом створио се терен за туберкулозу од које сам читавог живота боловао. Касније сам отишао у Москву са породицом и издржавао је пишући приче које су биле инспирисане и неким ликовима из ове крчме. Тешко детињство није ме омело да развијем велику радну способност нађем у себи велику животну снагу и достојанство. Када сам завршио студије медицине и постао лекар и писац, често сам и бесплатно по удаљеним селима лечио људе желећи да им подарим макар мрвице среће.
Антон Павлович Чехов
Чехов
је један од највећих руских, али и светских писаца. Посебно је познат као писац
кратких прича и драма. Био је лекар, те му није било тешко да пише о обичним
људима и њиховим проблемима, страховима, надањима и сновима. Најпознатија дела
су му: драме „Ујка Вања”, „Три сестре” и
„Вишњик”; приповетке „Шала” (пети разред), „Чиновникова смрт” (седми разред) и „Вањка”(шести разред).
Кликни на документ Вањка, Антон Павлович Чехов пдф
Књижевни род – епика
Књижевна врста – приповетка
Порукe:
- Треба ценити живот у свој његовој лепоти и лагодности.
- Увек морамо имати времена и начина да другима учинимо нешто лепо.
- Деца су богатство света и треба им омогућити да на прави начин расту и развијају се.
Сумирај
своје утиске, осећања и размишљања о овом делу.
Задаци:
• Која су Вањкина
супротстављена осећања?
• За која места и које
главне ликове се та осећања везују?
• Када Вањка увиђа да
је сам на свету и несрећан?
• Пронађи детаљ у
тексту који симболизује празничну атмосферу.
• Шта Вањки даје наду
да ће победити своје безизлазно стање?
• Опиши Вањкин живот у
Москви помоћу кључних појмова.
• Који лик недостаје
иза знака питања?
• Ко су најзначајнији
и најсветлији ликови везани за Вањкина сећања на живот у селу?
Који кључни појмови се везују за њих, а који за деду?
Који кључни појмови се везују за њих, а који за деду?
• Које боје би
користио да прикажеш Вањкин живот у селу, а како би обојио његов живот
Москви?
Москви?
•
Где одлази руска тројка?
• Зашто је Вањка ризиковао своје здравље, изашавши у кошуљи на хладноћу,
да би послао
писмо? Шта му то писмо значи и шта је све ставио у њега?
писмо? Шта му то писмо значи и шта је све ставио у њега?
• Да ли треба
бити оптимиста и онда када нас хладни ветрови живота шибају?
•
Шта се никада не гаси у Вањкином срцу?
Шта последње умире под налетом зла из
Пандорине кутије?