Плава гробница, Милутин Бојић

Послушај - стихови песме ,,Плава гробница"

Прочитај  - неопходно је да знаш ове историјске чињенице  

Острво Видо
Видо је острвце крај града Крфа, познато из Првог светског рата, када се на њему налазила болница за српске војнике који су дошли на Крф после преласка преко Албаније. Велики број српских ратника је сахрањен у мору крај острва, у плавој гробници. Тридесетих година XX века на острву је довршена изградња маузолеја у коме су записана имена оних који су ту издахнули.

Сматра се да је на острву Виду и у Плавој гробници, као и на 27 војничких гробаља на Крфу сахрањено око десет хиљада српских војника и регрута.

Плава гробница, Милутин Бојић

Један од учесника Првог светског рата био је и песник Милутин Бојић. Иако је живео само двадесет пет година, оставио је неизбрисив траг у српској књижевности. Стигао је да опева патње и страдања српског народа кроз трагично повлачење преко Албаније и тако је овековечио језиву визију плаве гробнице код острва Вида – острва смрти.

Песму Плава гробница, посвећену страдању српских ратника за време Првог светског рата, који су сахрањени у плавим дубинама Јонског мора, песник је објавио у збирци Песме бола и поноса 1917. у Солуну, непосредно пред своју смрт.

Тамо далеко

Песма Тамо далеко је остала као трајни емотивни траг великог страдања и великог подвига српске војске. Када су Срби за време Првог рата песму Тамо далеко пренели у Француску, Енглеску, Швајцарску, дубина патње која извире из ње захватила је и све остале. Сви учесници Солунског фронта, на коме је српска војска наставила ратовање, прихватили су ову песму као своју. Постала је најчувенија песма српске трагедије у Првом великом рату, у коме је Србија стекла велики углед учествујући у  победи, али и остала без половине радно способног мушког становништва.

У својим успоменама један српски војник је записао: „Месец март 1916. Кише које су стално падале у месецу фебруару престале су... Физичко опорављење и нова ратна опрема повратили су оне војничке шале и вицеве. По логорима се орила песма Тамо далеко, далеко од мора.“

Грци – Крфљани и француски војници на Крфу чудили су се Србима: „Какав је то народ! Умиру и певају!“

 Плава гробница, Милутин Бојић 

Књижевни род: лирика

Књижевна врста: родољубива песма испевана у част великим српским ратницима и њиховим делима.

Месна локализација: острво Видо крај Крфа

Временска локализација: Први светски рат

Тема песме: Одавање почасти погинулим ратницима сахрањеним у плавим дубинама мора.

Стил певања је патетичан, дирљив и узвишен.

Основно осећање - родољубље - љубав и дивљење према своме народу, прожето тугом и узвишеним болом.

Рефреном песник подсећа живе да све стане и у тишини упути богу молитве за њихове душе.

Атмосфера је мистична, пуна тајанства: дубока ноћ, општи мир над водом и у води, опело.

Песму чине три мотивске целине:

Свака целина почиње стиховима Стојте, галије царске!

Прва целина

У првом делу, песник одаје поштовање палим војницима Првог светског рата. Његово поштовање је дубоко, а његова љубав према земљи и туга су велике. Овај део позива на тишину и на дуг минут ћутања.

Друга целина

Други део песме се односи на будуће генерације. Песник нас позива да никад не заборавимо наше претке који су далеко од своје отаџбине оставили своје кости као темељ наших живота.

Трећа целина

Песник се враћа својим осећањима над Плавом гробницом. Позивом на тишину у којој замишљене галије треба да напусте гробове поново показује своје дубоко поштовање.

Песник жели да се бар мало одужи јунацима, јер жели да мртви чују хук борбене лаве и увери их да су донели слободу својој деци.

Песник одаје пошту страдалима, који на дну мора снивају вечни сан.

Они су:

-  прометеји наде - борци за права човека, стравично кажњени због тога;

-  апостоли јада - разапети јер су тражили правду.

Природа им одаје почаст, не покреће се, мили, њихова жртва је превелика, а људском уму несхватљив злочин у којем су страдали.

Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.

- светилиште – страшно место страдања јунака, јединствено у историји неког народа.
Прометеји наде, апостоли јада

- пали војници, жртве рата са надом у боље сутра и бољи живот своје деце.

Деца што кликћу под окриљем славе

- су наследници који настављају ту борбу, и то страдалници треба да знају, да њихова жртва није била бескорисна.

Овде изнад сина повесница бива

- овде се ствара историја, будућност, избориће се њихова борба, наставиће се живот у Србији.

Да мирис тамјана и дах праха здружим уз тутњаву муклу добоша далеких

- сједињује се прошлост и будућност, генерације старе и нове, јер њихови циљеви су исти.
И доћи ће нова и велика смена,
Да дом сјаја ствара на гомили рака.

- будућа генерација, која живи слободно.
Тиха као поноћ врх острвља јужна,
Мрачна као савест, хладна и очајна.

- таква је савест човечанства.

- поређење – тихо, мрачно и тужно гробље
Али ово гробље, где је погребена огромна и страшна тајна епопеје,
 колевка ће бити бајке за времена где ће дух да тражи своје корифеје

- метафора

Стилске фигуре:

Цела песма је у облику апострофе (обраћања).

Песник врши војнички чин опела и све је подређено тишини,  да не руши вечни покој палих чета. Тиме изражава дубоко поштовање, патриотску и личну љубав и тугу за измученим умрлим ратницима далеко од домовине за коју су се борили.

метафора – главна стилска фигура у песми Плава гробница

поређење – ко наш ум бескрајна, тиха као поноћ врх острвља јужна,

контраст – бескрајна тишина – хук борбене лаве, овде покој, тамо повесница

алитерација – врућим кључем крв кликћу.

Версификација.

Песма има 14 строфа, а свака има 4 стиха - катрени

Порука: поштовање према делима јунака